Да ли је епоксид на бази воде прави за ваш објекат?

Питање које се сваки менаџер објекта на крају пита

Постоји тренутак у каријери сваког менаџера објеката када стоји усред складишта, гледа на плетени, пукнути, прашински бетонски под и поставља исто питање: "Да ли стварно морам поново да се бавим растворитељима?"

Одговор је био једноставан: епоксидни материји на бази растворача су били једина опција која је пружала стварну трајност. Али пејзаж се променио. Епоксидни подножје на воденој бази су зреле од нишке алтернативне у легитимну конкурент за индустријске и комерцијалне апликације. Питање није да ли раде, већ да ли раде за ваше објекат.

Шта је заправо епоксид на бази воде

Епоксидни подножје на бази воде је управо оно што звучи: систем епоксидне смоле у коме вода служи као носилац уместо органских растварача. Хемијска структура укључује две компоненте - епоксидну смолу која се диспергира у води и агенс за зачешћење растворљив у води - који се мијешају и формирају термозетан филм.

Кључна разлика од система на бази растворила је механизам формирања филма. Епоксије на бази растворитеља лече првенствено хемијском реакцијом, а растворитељи испаравају и остављају густу, високо повезану матрицу. Епоксије на бази воде ослањају се на испаравање воде како би се здружиле честице смоле, а затим хемијска реакција усмеређивања. Овај двостепени процес значи да системи на бази воде обично трају дуже да достигну потпуну извлачење, али такође нуде предности у флексибилности примене и утицају на животну средину.

Садржај ЛПО (летљивих органских једињења) јасно говори о томе. Традиционални епоксични материји на бази растварача обично се крећу од 300 до 600 грама по литру. Формулације на бази воде често имају мање од 100 грама по литру, а неки производи достижу нивое ЛОК-а испод 50 грама по литру - Да ли је то истина? Та разлика је важна не само за усклађеност са прописима већ и за људе који примењују материјал.

Где су системи засновани на води одлични

Истинска чврстоћа епоксидног подножја на бази воде се показује у одређеним типовима објеката. Производи за прераду хране су одличан пример. Низак мирис значи да производња може да се настави у суседним подручјима током инсталације. Хемија на бази воде елиминише ризик од загађења растворитеља, што је критичан проблем при наплави подова у објектима који обрађују потрошљиве робе.

Здравствени објекти представљају још један јак одговарајући. Болници и клинике требају под који се може агресивно чистити без деградације, али такође не могу да подносе испаре које системи на бази растворача стварају током наношења и зачепљења. Епоксидни материјали на воденој бази омогућавају да се током дана инсталирају у насељене зграде без евакуације читавих крила.

Такође имају користи и фабрике за производњу електронике. Излазак растворитеља у гас може загадити осетљиве компоненте и утицати на стопу приноса. Системи на бази воде минимизују овај ризик док и даље пружају хемијску отпорност и трајност које захтевају средине чисте собе .

Један фармацеутски складиште у Њу Џерсију прешао је са растварача на епоксидни производ на бази воде након што су се радници више пута жалили на главобоље и иритацију дисања током пројеката рекоутирања. Промена је потпуно елиминисала жалбе. Настава на поду? Три године касније, премаз се и даље држи под свакодневним саобраћајем са палетним купачима и повременим разлијањима хемикалија.

Размени које су важне

Ниједан систем премаза није савршен, а епоксидни производи на бази воде имају реална ограничења која заслужују искрену дискусију. Први је осетљивост на влагу током наношења. Епоксидни материјали на бази воде су подложнији проблемима високе влаге или ниске температуре током зачепљења. Ако бетонски субстрат има високе стопе емисије влажне паре - изнад око 3 килограма на 1.000 квадратних стопа у 24 сата - систем на бази воде може се борити да постигне одговарајућу адхезију.

Друга компромис је хемијска отпорност. Иако епоксични материјали на бази воде добро раде против многих индустријских хемикалија, они генерално не одговарају агресивној отпорности растворитеља њихових контрагента на бази растворитеља. У објектима који обрађују јаке раствараче или концентрисане киселине можда ће морати да размотрију другачију хемију.

Време лечења је још једна ствар коју треба узети у обзир. Епоксије на бази воде обично захтевају 5 до 7 дана да би достигле пуну хемијску отпорност, у поређењу са 3 до 5 дана за системе на бази растворача. То продужено време за заздрављавање може бити проблем у објектима у којима се под мора брзо вратити у употребу.

Прича о преобраћају јужне хемијске фабрике

У једној фабрици за мешање хемикалија у Јужној Каролини користе се епоксиди на бази растворача већ петнаест година. Поди су добро радили, али процес пријаве постаје све проблематичнији. Оштри правила о заштити животне средине значили су да је потребно да се у објекту за сваки пројекат рекоатинга инсталира скупа опрема за екстракцију паре. Појачала су се и жалбе о мирису од суседних предузећа.

Управник објекта одлучио је да тестира епоксидни систем на бази воде на делу површине од 5.000 квадратних метара површине за мешање - простору у којој је свакодневно долазило са путом од барабана, повремено проливање благих киселина и кастика и редовно чишћење паром.

Апликација је прошла лако. Посада је ценила низак мирис и лако чишћење воде. Подлога је била поново у светлом послу за 48 сати и достигла је потпуни исцељење за шест дана. Након две године праћења, део на води показује упоредно зношење са деловима на растварачу. Једина видљива разлика је мало мање сјаја компромис који објекат радо прихвата с обзиром на елиминацију главобоља везаних за дим.

Инсталација је сада претворила 80% своје површине на епоксид на водној бази. Годишња уштеда на изнајмљивању опреме за вентилацију и уклањању материјала контаминираних растворитељима покрива само нешто веће трошкове материјала.

Како направити прави избор за свој објекат

Одлука се своди на три питања. Прво: шта објекат заправо ради? Производња хране, фармацеутских производа и електронике склонила је скалу према воде. Тешка хемијска преработка или производња метала могу указивати на друго.

Друго: која су ограничења око примене? Уредби који не могу да се искључе дуги временски период, који су заузели просторе током инсталације или који се суочавају са строгим ограничењима ЛОС-а, сматраће да су системи на бази воде привлачни.

Треће: како се чини субстрат? Сув бетон са умереном влажношћу је идеалан за епоксије на водној бази. Плаче са високом влажношћу или стално хладно окружење могу захтевати додатну припрему или потпуно другачији производ.

Епоксидни подножје на воденој бази није универзални одговор, али није више компромисно решење. За све већи број индустријских и комерцијалних објеката, она представља сладољубиву тачку где се слажу перформансе, одговорност према животној средини и практична примена.

Произвођачи као што је Мокиао Пеинт рафинирају епоксидне формулације на бази воде како би решили традиционална ограничења - побољшали толеранцију на влагу, убрзали време за лечење и повећали отпорност на хемикалије, без жртвовања предности ниског ВОЦ-а и Њихове производне способности и процеси за осигурање квалитета осигурају да оно што изађе из фабрике обавља доследно, партију за партијом, у захтевним окружењима у којима се ови премази стављају на посао.