Фалсификована текстура и стварна: која одговара вашим потребама?

Линија између симулиране и структурне текстуре

Прошетајте кроз било који дизајнерски изложбени салон и на први поглед изгледају слични. Али када се пажљиво осмотри, открива се фундаментална разлика. Једна категорија укључује боје и премазе који симулирати текстура кроз визуелне трикове. Други се односи на производе који поседовати физичку текстуру коју можете осетити, измерити и на коју се можете ослањати за више од само изгледа.

Ова разлика је много важнија него што већина прецизирача схвата. Избор између лажне завршнице и истинског текстурисаног премаза није само због естетике. То утиче на трајност, захтеве за одржавање, сложеност поправке и дугорочне трошкове власништва.

Шта лажни завршетак заправо даје

Лажни завршетак је декоративна техника која користи боју како би имитирала изглед других материјала. Спангирање, раггирање, дрвено зрначење и слободни дизајн сви спадају у ову категорију. Циљ је визуелна илузија, а не физичка текстура.

Многе лажне технике укључују посебне боје са адитивима који стварају невидљиве ефекте на површини. На пример, текстуриране боје које садрже силицијум могу да на зидовима да направе изглед и осећај као на кади. Али текстура је минимална. То је украшавање на површини, а не структурно појачање.

Привлачност лажних завршних делова лежи у њиховој флексибилности и релативно ниској цени. Вешт сликар може да преобрази обичну површину гидрокапије у нешто што личи на мермер, кожу или стари гипс без скупих материјала или великих промена супстрата. За стамбене ентеријере у којима су захтеви за трајност скромни, овај приступ добро функционише.

Шта праве текстуриране премазе могу учинити

У супротном, прави текстурисани премази садрже стварне агрегатне материјале суспендиране у везивачу. Песок, силицијум, минералне честице или синтетичке грануле стварају тродимензионални профил површине који је физички присутан, а не визуелно имплициран.

Ова физичка текстура мења како се зид понаша. Она премости пукотине у подлози, способност коју не могу да имају глатке боје - Да ли је то истина? Она пружа механички кључ за следеће слојеве, побољшавајући адхезију између слојева. И додаје мерењу дебљине на систем премаза, што се директно преводи у побољшану издржљивост.

Један начин да се размисли о разлици је: лажна завршна боја је фотографија текстуре. Истински текстурисани премаз је стварни предмет.

У поређењу са резултатима у реалним условима

Разлика у резултатима између ова два приступа постаје очигледна када услове постану тешки. Изванредне апликације, унутрашње просторије са великим сообраћајем и просторије изложене влаги или температурним промјенама одвоје претвараче од стварних извођача.

Лажне завршне делове су рањиве. Повређена подручја су тешко невидљиво исправити јер одговарајући декоративни образац захтева исте технике руке која је првобитно створила. Подразања се истичу. Увек су.

Текстурисани премази се другачије понашају са оштећењем. Агрегатни образац пружа визуелну камуфлажу. Мало поправљања лакше се мешају јер сама текстура смањује способност ока да открије невидљиве разлике у сјају или боји.

Истогатност следи сличан образац. Лажне завршне делове имају декоративну вредност, али ограничене заштитне функције. Текстурисани премази пружају и једно и друго. Дебљина и густина грануларног плика боје стварају физичку баријеру која се супротставља ударима, абразији и излагању временским условима на начин на који танки декоративни глазури не могу да одговарају.

Где сваки приступ има смисао

Прави избор у потпуности зависи од захтева пројекта. За зид у дневној соби који неће бити много злоупотребљен, лажна завршна боја може бити савршено адекватна. Она пружа визуелну интересовање по разумној цени и не захтева специјализоване вештине примене.

За спољне зидове, комерцијалне просторе или било коју површину која мора да издржи истинско зношење, текстурисани премази су бољи избор. Физичка заштита коју пружају оправдава веће трошкове материјала и захтевнији процес апликације.

Ево поређења:

Пројекат који је јасно показао избор

Један пројекат реновирања обале у Јангцхијангу, провинцији Гуандун, приметио је ову разлику у пракси. Зграда се налазила на око 200 метара од Јужног кинеског мора, изложена саљном прскавицом, високом влажношћу и интензивном ултравиолетовом зрачењу. Оригинални дизајн је захтевао декоративну фалсифику за постизање каменоподобног изгледа.

Извршитељ је рано изговорио забринутост. Направиле би лажне завршне делове у тој средини, а вероватно би се деградирале за 18 до 24 месеца. Само кристализација соли би угрозила танки декоративни слој. Пројекат је прешао на фини грануларни систем обложења зидова посебно формулисан за услове високе влаге и интензивне УВ.

Три године касније, премаз је остао непокрен и мало је одржаван. Отпорност на сол и алкалије уграђена у грануларну формулу штитила је супстрат на начин на који лажна завршна боја никада не би могла. Пројекат је постао референтна тачка за приобаљне апликације у региону.

Поштено процене

Лажне завршне оцртаје имају своје место. За пројекте интеријерног дизајна, где је примарни циљ естетика и захтеви за перформансе скромни, они нуде добру вредност. Такође су и опростивији за примену, што их чини доступним ширем спектром сликара.

Али називање лажне завршне боје "текстуром" збуњује две различите категорије производа. Реална текстура значи физички агрегат. То значи мерењу дебљине филма. То значи способност преласка пукотина и стварну отпорност на стрес околине.

Одлука се на крају сведи на искрене одговоре о томе шта треба да уради зид. Само визуелни ефекат? Фалсификовано функционише добро. Визуелни ефекат плус физичка заштита? То је текстурисана територија премаза.